ALARMANTNO? Proleće 2018. godine najtoplije u ISTORIJI merenja u Srbiji

U svom sezonskom biltenu za proleće 2018. godine RHMZ Srbije obradom podataka došao je do zaključka da je klimatološko (odnosno meteorološko) proleće koje je sada već iza nas najtoplije od kada postoje meteorološka merenja u Srbiji na većini mernih lokacija. Šta je tačno uslovilo da se dođe do ovakvog zaključka otkrivamo u nastavku ovog teksta…

Najtoplije proleće do sada u Srbiji, sa srednjom temperaturom vazduha u
proseku višom za 1ºC, u odnosu na prethodno najtoplije proleće 2007. godine.
Suma padavina oko granice gornjeg tercila. U Leskovcu drugo najkišnije, a u
Sjenici treće proleće. Početkom treće dekade marta je zabeležen talas hladnoće u
Beogradu, Zlatiboru i na Crnom Vrhu. Registrovana su četiri toplotna talasa u
većem delu zemlјe.

Navodi se u sezonskom biltenu za proleće 2018. godine, na sajtu RHMZ.

Srednja prolećna temperatura vazduha bila je u intervalu od 12,5°С u Dimitrovgradu do 15,5°С u Beogradu, a u planinskim predelima od 5,6°С na Kopaoniku do 10,1°С na Zlatiboru. Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, tokom proleća, za referentni period 1981-2010. bila su od 1,4°C u Zaječaru do 3,2°C na Kopaoniku. Referentni klimatološki period je 1981-2010. godina, a za referentni period 1961-1990. godina odstupanja su još veća!

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha u toku proleća bila je u kategoriji ekstremno toplo u većem delu Srbije, dok je veoma toplo bilo u Negotinu i Zaječaru. Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha tokom proleća bila je u kategoriji toplo.

Proleće 2018. godine je najtoplije proleće u Srbiji za period meteoroloških merenja od 1951. do 2018. godine. Topla proleća su zabeležena 2007. i 2000. godine, a najhladnije proleće je bilo 1990. godine. Na većini glavnih meteoroloških stanica u Srbiji najtoplije proleće do sada.

Najviša dnevna temperatura vazduha tokom proleća 2018. godine u Srbiji je iznosila 31.2°С, а izmerena je 31. maja u Ćupriji. Ledeni dani, sa maksimalnom dnevnom temperaturom nižom od 0°C, sem u Leskovcu, zabeleženi su u celoj zemlјi. Na Crnom Vrhu je bilo 11 dana, na Kopaoniku 10 ledenih dana, na Zlatiboru 6, dok je u ostalom Srbije tokom proleća registrovan od 1 do 5 ledenih dana. Letnjih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom 25°C i višom, bilo je od 26 u Kuršumliji do 45 u Leskovcu, dok je u Beogradu registrovano 35 letnjih dana. U višim predelima zabeležen je jedan letnji dan na Zlatiboru i Sjenici. Registrovan broj letnjih dana je znatno iznad prosečnog broja za prolećnu sezonu, izuzev na planinama. U Kuršumliji je broj letnjih dana za 15 dana veći od proseka, a u Leskovcu za 31 dana veći od prosečnog broja dana.

Tropski dani (sa maksimalnom dnevnom temperaturom 30°C i višom) su zabeleženi u većem delu zemlјe, sem na planinama i u pojedinim delovima južne i jugozapadne Srbije. Najviše tropskih dana registrovano je u Sremskoj Mitrovici 6, u Somboru 5, dok je u ostalom delu zemlјe zabeleženo od 1 do 3 tropska dana. Zabeleženi broj tropskih dana je za jedan do četiri dana veći od proseka za proleće.

INTERESANTNO: Uprkos najtoplijem proleću, ponegde zabeleženi novi rekordni najniže izmerene temeprature u martu

Najniža temperatura u toku proleća izmerena je u Somboru 1. marta i iznosila je -24,5°С. Minimalna dnevna temperatura vazduha je prevaziđena na 7 glavnih meteoroloških stanica. U višim krajevima najniža dnevna temperatura je iznosila -23,2°С, a zabeležena je u Sjenici 1. marta, dok je na Kopaoniku istog datuma izmerena temperatura vazduha od -20,6°С.

Mrazni dani, sa minimalnom temperaturom nižom od 0°C, zabeleženi su u celoj zemlјi. U nižim krajevima bilo je od 10 u Nišu do 19 dana u Zaječaru, u Beogradu 11, a na planinama od 17 na Zlatiboru do 30 dana na Kopaoniku. Registrovan broj mraznih dana je u delu severne, zapadne i centralne Srbije, za 1 do 5 dana bio veći od prosečnog broja za proleće. Sem u Beogradu, jedan dan sa jakim mrazom, sa minimalnom temperaturom od -10ºC i nižom, zabeležen je u većem delu zemlјe. U Kikindi su registrovana 2 dana sa jakim mrazom, na Crnom Vrhu 4, a na Kopaoniku 5 dana.

Tokom proleća broj dana sa grmlјavinom bio je u intervalu od 7 u Banatskom Karlovcu do 21 u Leskovcu i Sjenici. Registrovani broj dana sa grmlјavinom je za jedan do trinaest dana veći od proseka za proleće u većem delu Srbije. Na slici 9 prikazano je odstupanje broja dana sa grmlјavinom u Srbiji.