SWE: Superćelija koja je prešla više od 1000km nanevši na svom putu značajnu štetu usled krupnog grada i olujnog vetra

U saradnji sa našim prijateljima i saradnicima iz Severe Weather Europe prenosimo analizu ove dugoživeće i džinovske superćelije. Posle vrelog vremena širom južne Evrope, višednevna epidemija jakih vremenskih neprilika proširila se na Francusku, Nemačku, alpski region i Balkansko poluostrvo. U Sloveniji se 13. jula razvila ciklična superćelijska oluja, koja je prešla pet zemalja sa svojom putanjom dugom više od 1200 km, i na kraju se raspršila u Crnom moru. Oluja dovodi do rekordnog grada od 13-14 cm (5 inča) u Sloveniji – 4. događaj sa ogromnim gradom u poslednjih pet godina.

U svojim ranim fazama, pre nego što je superćelija krenula na svoje dugo putovanje preko Balkanskog poluostrva, oluja se eksplozivno ojačala u jugoistočnoj Sloveniji. Rast je bio toliko brz da se razvio džinovski grad. Stanovnici su prijavili grad prečnika do skoro 14 cm.

Izveštaji lovaca na oluje iz različitih izvora na društvenim medijima pokazali su školsku vizuelnu strukturu superćelije na njenom putu kroz pet balkanskih zemalja, od Slovenije preko Hrvatske, južne Mađarske, do severne Srbije i južne Rumunije.

Oluja je trajala više od 12 sati i prošla put od blizu 1200 km od svog nastanka u jugozapadnoj Sloveniji u četvrtak, 13. jula, u ranim popodnevnim satima, do raspršenja na rumunskoj obali Crnog mora u petak rano ujutro. Ostaci oluje ušli su još dalje u Crno more, čineći njen put blizu 1500 km.

Dugovečna oluja je razvila nekoliko ciklusa, kako je analizirano radarskim snimcima. Održala se dok je pasla svoj put kroz izuzetno nestabilnu vazdušnu masu iznad centralnog Balkanskog poluostrva. Usledili su brojni izveštaji o velikom gradu i velikom štetom od vetra.

Veliki grad je jedna od najznačajnijih opasnosti sa jakim olujama – iako je obično mali i relativno bezopasan, može narasti do veličine grejpfruta ili čak i veći. Prouzrokuje tešku štetu, povrede, a u ekstremnim slučajevima čak i žrtve.

Pre nego što uđemo u detalje koji dovode do istorijske dugovečne oluje superćelija, hajde da prvo ispitamo kako nastaje grad.

FORMIRANJE GRADA – KAKO NASTAJE GRAD?

Grad se formira kada ohlađene kapljice vode unutar uzlaznog strujanja oluje počinju da se smrzavaju na kondenzacionom jezgru. Superohlađene kapljice imaju temperaturu ispod tačke smrzavanja (0 °C ili 32 °F), ali ostaju u tečnom stanju.

Kako kapljice dolaze u kontakt sa rastućim gradom, one se smrzavaju na njemu. Dakle, povećavajući ga. Rastući grad se zadržava u vazduhu uzlazne struje oluje sve dok ne postane prevelik (i težak) da bi ga uzlazni vetrovi mogli držati u visini.

Grad obično pravi jedan krug unutar uzlaznog strujanja oluje, ali često pravi nekoliko krugova. Svaka igra formira novi sloj leda oko komada leda, stvarajući koncentričnu strukturu nalik na luk.

Druge verzije grada formiraju se i rastu tako što se mnogo manjih zrna grada slepi i smrzava zajedno u veliki grad – takav oblik se naziva aglomerat. Džinovski grad ponekad čak formira dugačke ledene rogove ili šiljke!

Najjače oluje sa gradom sa najznačajnijim gradom su generalno povezane sa superćelijama. Potrebna je kombinacija veoma visoke do ekstremne nestabilnosti, jakog smicanja vetra i suvih srednjih nivoa da bi se formirao veoma veliki (džinovski) grad.

Najveći grad ikad prijavljen na Zemlji premašio je 20 cm (8 inča) u prečniku. Najveći grad na svetu primećen je u Villa Carlos Paz, odmaralištu zapadno od Kordobe, u Argentini, 8. februara 2018. Najveći grad je bio do 23,6 cm (ili 9,3 inča).

OPŠTA ANALIZA VREMENSKIH DOGAĐAJA

Vremenske uslove širom Evrope ove nedelje karakteriše toplotni talas iznad Mediterana, uparen sa hladnim frontom koji se postepeno kreće na istok preko zapadne Evrope.

Hladni front razvio je prve oluje sa grmljavinom u Francuskoj u utorak, a zatim je doveo do višednevnog izbijanja jakih vremenskih neprilika do srede i četvrtka. Uslovi ispred i duž fronta podržavali su teške vremenske prilike, sa veoma velikom do ekstremnom nestabilnošću u okruženju sa jakim smicanjem.

Mlazna struja postepeno jača sa visinom, favorizujući organizovane konvektivne oluje, uključujući rotirajuće ili superćelijske oluje sa grmljavinom.

Ispod je dijagram sondiranja (Skev-T) za Zagreb, Hrvatska. Smicanje vetra je bilo ekstremno, dok je nestabilnost bila 1500+ J/kg i više. Srednji nivoi su bili relativno suvi, tako da je bio savršen scenario za masovno formiranje grada.

Naš fokus je na teškim vremenskim prilikama koje su izazvale najverovatnije najdugovečnije superćelije u Evropi do sada.

Očekivalo se izbijanje jakog vremena u pojasu od Slovenije preko Hrvatske i Srbije do Rumunije u popodnevnim satima, gde su obilni CAPE (nestabilnost) i smicanje bili najbolje preklopljeni. Predviđeni su jaki vetrovi i džinovski grad.

RAĐANJE OLUJE U JUGOZAPADNOJ SLOVENIJI

Naredna poglavlja će se fokusirati na izveštavanje o istorijskoj dugovečnoj oluji koja je prvenstveno započeta u jugozapadnoj Sloveniji dok je postepeno prerastala u čudovišnu oluju s gradom prema jugoistočnim dielovima zemlje. Kasnije nastavlja u Hrvatsku, Mađarsku, Srbiju i Rumuniju.

Oko 10 UTC (lokalno podne) razvila se izolovana oluja sa grmljavinom (radarska slika iznad) u blizini grada Kozina, koja se kreće na severoistok. Brzo se organizovala u superćelijsku oluju na svom putu prema Postojni. Oluja se u ranoj fazi podelila na dve superćelije sa levim i desnim kretanjem.

Pre nego što je matična oluja preuzela predstavu, severna ćelija je razvila veliku trombu u obliku konusa u blizini Povira u Sloveniji, koji je trajao oko 5 minuta pre nego što se raspršio.

Dalje na istok oluja je napredovala, gde su uslovi bili bolji i tako se organizovala u žestoko nevreme i nastavilo da jača.

Radarska animacija od 4 slike ispod pokazuje putanju oluje superćelije koja se deli. Gornja leva slika predstavlja ga kod Postojne u 11 UTC. U 12 UTC, oluja sa levim pokretom postepeno je slabila u klaster oluja u severnoj Sloveniji, dok je oluja sa desnim pokretom preuzela i ojačala.

Treća radarska slika iznad, skenirana u 13 UTC, ukazuje da je superćelija postala izolovana i veoma moćna. Ovo je tipična evolucija cepanja superćelija, gde prava oluja preuzima i često postaje izuzetno jaka, zbog čega je postala potencijalni proizvođač velikog grada.

INTENZIVNA SUPERĆELIJA DAJE REKORDAN DŽINSKI GRAD NAD KRŠKOM, SLOVENIJA

Najzabrinjavajući uslovi bili su širom jugoistočne Slovenije, dalje u Hrvatskoj i prema Srbiji. Kada se oluja pomerila u ovo okruženje, trebalo je više brzine. Jezgro oluje je punom snagom jakog grada direktno pogodilo grad Krško u Sloveniji i okolinu.

Ubrzo su stizali izveštaji da je verovatno bilo džinovskog grada veličine grejpfruta.

Donju fotografiju iz malog sela Gorenja Lepa Vas kod Krškog snimio je jedan meštanin, što ukazuje na izuzetnu veličinu grada sa šiljcima od 13-14 cm. Mediji su bili preplavljeni destruktivnim fotografijama i video snimcima grada.

Sa ovim fotografskim dokazom (gore) i merenjem napravljenim odmah nakon događaja, ovaj grad je postao najveći zabeležen u Sloveniji.

Šteta od vetra i jakog grada bila je značajna u gradu, sa uništenim stotinama krovova i automobila. Razorne posledice nastupile su i u poljoprivredi.

Napomena: Predgrad i Stari trg ob Kolpi su držali prethodni rekord 12. juna 2019. godine (ispod). Grad je bio prečnika 11-12 cm, ali je izmeren otprilike 2,5 sata nakon događaja. S obzirom na verovatnoću procesa topljenja u ovom vremenskom periodu, procenjeno je da je grad bio oko 13 cm u vreme događaja.

Slični događaji poslednjih godina bili su i 8. juna 2018. u Crnomlju (prečnika oko 12 cm) i Domžalama (prečnika oko 11 cm) 29. jula 2020. godine.

Dakle, rekordni grad 13. jula bio je  peti događaj sa džinovskim gradom u poslednjih pet godina u Sloveniji. Ovaj grad od ~14 cm je ujedno i najveći grad zabeležen u Evropi 2023. godine! I takođe malo ispod evropskog rekorda svih vremena od 15 cm koji je zabeležen u Rumuniji 26. maja 2016. godine.

SUPERĆELIJA SA DŽINSKIM GRADOM NASTAVLJA DA SE KREĆE JUGOISTOČNO U HRVATSKU, SRBIJU I RUMUNIJU

Sa impresivnim uslovima  atmosfere uoči oluje, nije bilo ničega da zaustavi rotacione procese u superćeliji. Zbog toga se grad nastavio širom Hrvatske i dotakao Mađarsku pre ulaska u Srbiju.

Radar u 14 UTC, kada je oluja bila severoistočno od Zagreba, otkriva impresivno jezgro. Tamo je veliki grad nastavio da pada. Srećom, ovaj put je promašen Zagreb.

U prilogu je radarska sekvenca i vidljiva satelitska slika superćelije, koja nastavlja kretanje duž severoistočne Hrvatske.

Radarske slike sa hrvatske mreže radara prikazuju školski odraz ‘letećeg orla’ u obliku slova V na krajnjoj desnoj slici. Oluja je podigla svoju snagu i strukturu.

U vreme nastanka slike oluja se nalazila između Bjelovara i Virovitice, Hrvatska. Delimično takođe prelazi u krajnju južnu Mađarsku, zbog čega je treća zemlja pogođena.

Dalje zapadno od oluje, još oluja je usledilo duž hladnog fronta koji je stvarao oluje u severnoj Italiji i Sloveniji.

Evo fotografije sa staze superćelije. Prva je iz istočne Hrvatske, uz granicu sa Mađarskom — spektakularna struktura superćelija iz udžbenika koju je snimio mađarski lovac na oluje Kevin Kis.

Superćelija je nastavila put ka severnom delu Osijeka pre nego što je ušla u severozapadnu Srbiju.

Bila je to prilično dobro organizovana oluja, koja je ostala izolovana širom Srbije pre nego što je krenula ka severozapadu Rumunije.

Sledeće dve fotografije snimljene su u severozapadnim delovima Srbije, prva kod Kucure. Dakle, četvrta zemlja je pogođena istom izolovanom olujom.

Ova klasična struktura superćelije je primećena na severu Srbije, desetak kilometara severno od Novog Sada.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели VojvodinaMeteo (@vojvodinameteo)

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели VojvodinaMeteo (@vojvodinameteo)

A poslednja slika je iz okoline Zmajeva, Srbija, gde je oluja bila izvanredno dobro oblikovana. Svaka čast lokalnom lovcu na oluje Matiji Uglješinu iz VojvodinaMeteo tima.

U ranim večernjim satima, superćelija je izašla iz Srbije i ušla u njenu petu zemlju, Rumuniju – nastavila je put ka Crnom moru tokom noći.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели VojvodinaMeteo (@vojvodinameteo)

NAJVEROVATNIJE NAJDUGOVEČNIJA SUPERĆELIJA U EVROPI

Uz analizu iznad, ovo je bila izuzetno jaka oluja. Ne samo zato što je postavila novi rekord za džinovski grad u Sloveniji i Evropi 2023. godine, već posebno zbog svoje dugovečnosti. Napravili smo sliku ispod sa putanjom ove dugovečne superćelije od njenog rođenja u blizini Kozine, u Sloveniji, do njenog kraja kod Konstance na rumunskoj obali Crnog mora.

Dužina putanje od Kozine do Konstance je otprilike 1200+ kilometara (750 milja), a pređena je za oko 14 sati. Pored toga, poslednjih 200 km (120 milja) označeno je razitim bojama jer nije jasno da li je aktivnost i dalje bila prouzrokovana tom olujom.

Bez obzira na to, izvanredno duga putanja jedne ciklične superćelijske oluje.

Slika ispod predstavlja aktivnost sevanja koju je zabeležila mreža Blitzortung od kasnijeg popodneva 13. jula do podneva u petak, 14. jula. Neprekidni trag udara groma pokazuje kuda se oluja kretala.

Kao što smo videli iz prethodne radarske analize iznad, oluja je započela u jugozapadnoj Sloveniji oko podneva, nastavlja se preko jugoistočne Slovenije, istočne-severoistočne Hrvatske, severne Srbije preko južne Rumunije, i konačno se raspršila u zapadnom Crnom moru oko 14-16 sati. kasnije.

Da li je putanja od rumunske obale do kraja grmljavinske aktivnosti takođe bila povezana sa našom olujom ili su se neke nove ćelije iz nje ponovo razvijale, tek treba da se analizira. Ali podaci pokazuju da je oluja imala neprekidan trag barem do obale.

Slika ispod je još jedan radarski kompozit širom Balkanskog poluostrva koji je obezbedio Windi. Predstavlja superćeliju koja se prvo približava jugoistočnoj Sloveniji u 14 časova po lokalnom vremenu. Slika dole levo predstavlja kada je nevreme prešlo slovenačko-hrvatsku granicu posle 15.30 časova.

Gornja desna slika u 19 časova pokazuje lokaciju nevremena severno od Osijeka pre ulaska u severnu Srbiju. Poslednja slika, dole desno, predstavlja lokaciju kada je superćelija već stigla do zapadne Rumunije, južno od Temišvara, u 21.30.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели VojvodinaMeteo (@vojvodinameteo)

To je 7,5 sati od prve do poslednje slike. Ali zapamtite, kao što smo gore govorili, početak oluje je bio u podne, dakle 2 sata pre toga.

Windy, Pivotalweather, i Blitzortung obezbedili su slike koji su korišćeni u ovom članku.

Članak je originalno napisao i plasirao Marko Korošec / Severe Weather Europe, uz prevod i malu dopunu od strane VojvodinaMeteo (Matija Uglješin / Jovan Čabirlo)