Chemtrails histerija možda najjača teorija zavere u Srbiji, a smeće svuda okolo

Već dugo godina unazad u Srbiji (ali i u regionu) vlada tzv. “chemtrails” zavera, koju svakom novom prilikom potpiruju pristalice ove teorije, među kojima ima i poznatih ličnosti. Istina je da se vreme može kontrolisati na malom i izolovanom području, i to ukoliko za to postoje prethodni uslovi. Međutim, vreme se ne može kontrolisati na planetarnim razmenama, niti je zaprašivanje i trovanje sa tih visina jeftina investicija. Da li ste takođe razmišljali, kako to tih nekoliko desetina pojedinaca koji truju sve nas, uspevaju sebe da zaštite od ove vrste trovanja koja dolazi sa neba, putem vazduha?

Dolaskom i razvojem interneta, teorije zavere doživljavaju pravu ekspanziju, jer je svako u mogućnosti da izrazi svoje mišljenje, bez prethodnog poznavanja konkretne oblasti i bilo kakvog edukovanja i školovanja iz iste.

Kondenzacioni tragovi mogu biti različite dužine, gustine, debljine i širine, pa čak i boje, i svakako vremena trajanja. Svaka od tih karakteristika uveliko zavisi od uslova u slojevima atmosfere kroz koje avioni prolaze. Atmosfera je heterogena, a uslovi koji vladaju u njoj brzo se menjaju horizontalno i vertikalno. Takođe, da li ste čuli za teoriju haosa? Zbog iste je često i vremenska prognoza pogrešna. Atmosfera je podložna promenama svakodnevno, iz sata u sat.

Zbog takve heterogenosti, u atmosferi postoje različite vrste strujanja (npr. konvekcija, više zastupljena u letnjem periodu godine), a među oblacima brojimo desetak rodova, te još mnogobrojne vrste i podvrste, koji se javljaju na različitim visinama (imamo visoku, srednju i nisku oblačnost) i imaju svoje karakteristike.

Ugljovodonici koji se koriste kao pogonsko gorivo za mlazne motore raspadaju se na ugljenik i vodonik, sjedinjuju se sa kiseonikom, nakon čega dobijamo ugljen-dioksid i vodenu paru. Na hladnom okolnom vazduhu para se kondenzuje, a zatim se voda pretvara u ledene kristale koje vidimo kao beli trag aviona koji može biti vidljiv satima. O tome detaljnije možete pročitati ovde.

Kao što je već poznato, i uči se još u osnovnoj školi, tragovi aviona pojavljuju se kao produkt kondenzacije vodene pare iz aviona na sićušnim produktima sagorevanja nastalim u avionskim motorima. Da bi to bilo moguće, vazdušna masa mora imati određena fizička svojstva. Temperatura vazduha oko aviona mora biti vrlo niska, tipično ispod -40°C (što niže to bolje za stvaranje tragova), a relativna vlažnost vazduha u odnosu na led mora biti iznad 100%. Ovaj drugi parametar je malo teži za prognoziranje, budući da meteorološki modeli daju relativnu vlažnost u odnosu na vodu umesto leda, no kad je ona iznad 70% možemo smatrati kako je vlažnost dovoljno visoka da na nebu ostanu trajni tragovi, oni koji ne nestaju odmah iza aviona.

Da li će tragovi ostati satima na nebu ili će se rasplinuti dodatno zavisi i o turbulenciji (mešanju vazdušnih slojeva nepravilnim strujanjima zraka). Ukoliko turbulencije nema, a relativna vlažnost je visoka, ne postoji ni jedan jedini razlog da kondenzacioni trag koji je nastao na mikroskopski sitnim česticama aerosola nestane sam od sebe. Fizički posmatrano nema razloga da nestane, pa će takav trag verovatno i ostati, dok god se relativna vlažnost ne smanji, ili ga turbulencija ne “razvodni” do neprepoznatljivosti.

Kondenzacioni tragovi kada je stabilno vreme, uz delovanje anticiklona, najčešće relativno brzo nestaju i ne šire se po nebu. Suprotno tome, u prednjem delu ciklona i pri nestabilnoj vazdušnoj masi kondenzacioni tragovi će se zadržati na nebu i, spapajući se s okolnom vlagom, neretko znatno proširiti. U međuvremenu, chemtrails teorija zavere uzela je maha u poslednjih 10-ak godina, zahvaljujući internetu, iako postoji duže od 25 godina. U tom vremenskom intervalu i avionski odnosno vazduhoplovni saobraćaj višestruko se povećao (da, nekoliko puta), što je dovelo do većeg broja kondenzacionih tragova. Njihove karakteristike, naravno, ostale su nepromenjene – iste su kao pre 20 i više godina.

Više o Chemtrails teoriji zavere možete se pročitati čak i na Wikipediji,

Prognoza kondenzacionih tragova je takođe moguća!

Još davno, pre 9. godina, Ivan Toman (iz MeteoAdriatic-a) uspešno je u više navrata prognozirao pojavu kondenzacionih tagova na nebu uz pomoć nekoliko dopunskih produkata iz numeričkih modela atmosfere. Više o tome možete pročitati na RImeteo portalu.

Tragovi oblaka podsećaju na visoke oblake Cirrus-e, i kao što smo već naveli moguće ih je prognozirati. U tu svrhu, NASA koristi Appleman-ov grafikon, a rad na 20 stranica moguće je pročitati na oficijalnom sajtu NASE. Uz pomoć ovog dokumenta, možete i sami kod kuće probati eksperiment da formirate contrail, odnosno kondenzacioni trag.