Kakva je situacija sa vodostajima i vlagom zemljišta u Vojvodini nakon otapanja snega?

Na području Srbije naglo otapanje snega i kiša koja je padala u nekoliko navrata tokom proteklih dana izazvali su nagli porast vodostaja na malim i srednjim vodotocima. Najkritičnija situacija je na zapadnoj i južnoj Moravi i naročito njihovim pritokama, ali i na Velikoj Moravi, Ibru i Mlavi. Situacija na vodotocima u Vojvodini nije kritična, ali su vodostaji u porastu. Situacija na Dunavu i Tisi je daleko od kritične, dok su veći porasti zabeleženi na Savi, i vodotocima koji stižu iz Rumunije – Begeju i Tamišu. Na ovim rekama do 15. marta, mogla bi biti dostignuta granica redovne odbrane od poplava.

Tisa i Dunav sigurni

Vodostaji na Tisi i Dunavu takođe su u fazi porasta, ali su daleko čak i od granice redovne odbrane od poplava, tako da ne predstavljaju baš nikakvu opasnost u narednih 10 dana, a verovatno i dalje.

Granica redovne odbrane od poplava za Dunav u Novom Sadu je 450cm, a vanredne odbrane 700cm. Na osnovu nivograma i prognoze za naredni period lako je zaključiti koliko je vodostaj Dunava zapravo nizak, i čak malo ispod normalnog vodostaja za ovaj period godine. Slična situacija je i na Tisi kod Sente, gde je trenutni vodostaj 266cm, a granica redovne odbrane 600cm.

Sava u većem porastu, prelazi granicu redovne odbrane

Za razliku od Dunava i Tise, reka Sava je u većem porastu na svom toku kroz našu zemlju. Vodostaj Save u Sremskoj Mitrovici danas je iznosio 514cm, vodostaj je porastao za 81cm za samo jedan dan. Granica redovne odbrane od poplava je 650cm, a vanredne odbrane 750cm.

Prema prognozi hidrologa, Sava bi na području Sremske Mitrovice već u nedelju dostigla granicu redovne odbrane od poplava, ali bi se potom porast vodostaja usporio, tako da do sredine marta ne treba očekiva dostizanje granice vanredne odbrane od poplava. Dalji razvoj situacije zavisiće od količine novih padavina, dok je sadašnji porast vodostaja uzrokovan mahom otapanjem snega na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Banatski vodotoci najkritičniji

Veći porast vodostaja zabeležen je i na banatskim vodotocima, rekama Tamiš i Begej. Na Begeju kod Hetina beleži se svakodnevni porast vodostaja, čija visina danas iznosi 110cm, dok je granica redovne odbrane od poplava 200cm.

Tamiš kao veća reka od Begeja, svakako je i opasnija. Od početka marta i Tamiš kod Jaše Tomić beleži svakodnevni porast vodostaja, čija visina je danas iznosila 310cm. Granica redovne odbrane od poplava je već na 340cm, a vanredne dalekih 600cm.

Na Tamišu će granica redovne odbrane od poplava biti dostignuta koliko već sutra, ali se ne očekuje da u narednih 7 do 10 dana bude dostignut i nivo vanredne odbrane. Porast vodostaja na banatskim vodotocima izazvan je uglavnom otapanjem snega u području Karpata.

Uslovi vlažnosti zemljišta normalni do umereno vlažni

Uslovi vlažnosti na osnovu SPI (standardizovanog indeksa padavina), a koji se koriste kao monitoring suše u poljoprivredi, na području Vojvodine pre nekoliko dana dok se još nije u potpunosti otopio snežni pokrivač na području pokrajine – bili su uglavnom normalni do umereno vlažni.

Više vlage u površinskom sloju zemljišta bilo je na severu Bačke i Banata, gde SPI ide i do ekstremno vlažnog. Na jugu Banata je shodno količini padavina u proteklom periodu indeks vlažnosti bio u granicama normalnog.

Danas nekoliko dana kasnije u odnosu na analizu podataka od 4. marta, sigurno je da ima još više vlage u zemljištu.