U poslednjoj dekadi februara Evropi preti POLARNA HLADNOĆA

Sećate se našeg prvog članka na ovu temu objavljenog u četvrtak sa naslovom “Mogu li nam SSW, cepanje Polarnog Vortexa i velika verovatnoća formiranja Skandinavskog AC-a, doneti zimski udar krajem februara?”. Slobodno ga možete pročitati (ukoliko niste) kako bi saznali više o samom uzroku, a sada već možemo da potvrdimo da Evropu u poslednjoj dekadi februara, pred sam početak klimatološkog proleća, očekuje POLARNA HLADNOĆA. Ono što je međutim još uvek nedoumica, to je koji će se deo Evrope naći na udaru jezgra odnosno najhladnijeg vazduha, kao i sam intenzitet zahlađenja kod nas.

Svi modeli složni da polarni vazduh stiže u Evropu

Poslednji proračuni poznatijih globalnih numeričkih modela među kojima su GFS i ECMWF, čije produkte možete pratiti i na našem portalu, ali i ICON-a i GEM-a, manje ili više složni su oko razvoja sinoptičke situacije tokom predstojeće sedmice, i svi simuliraju upod hladne vazdušne mase u Evropu, nakon subote 24. februara.

Upitno koji će deo Evrope biti najhladniji

Kao što se može biti u iznad priloženim kartama koje oslikavaju temperaturu na oko 1500mnv, a koje se u meteorologiji primarno koriste za praćenje vazdušnih masa i oslikavanje toga koliko je negde hladno ili toplo i u prizemlju, upitno je samo koji će se deo Evrope naći u centru ove polarne vazdušne mase, a postoji razlika i u terminu dolaska hladnijeg vazduha.

Dok GFS vidi brže zahlađenje, ali i njegovo kraće trajanje, ECMWF vidi dolazak hladnoće dan kasnije. Takođe, postoji razlika i u tome da GFS daje nešto severniji i zapadniji prodor polarnog vazduha u odnosu na ECMWF, pa je po njemu za tačno nedelju dana izuzetno hladnim vazduhom zahvaćen veći deo Evrope. Prema američkom GFS modelu hladan vazduh je bolje odnosno ravnomernije raspoređen, dok će prema evropskom ECMWF 25-og februara biti ubedljivo najhladnije u zemljama istočne Evrope, Moldaviji, Ukrajini i Poljskoj.

Kakav se scenario danas simulira za Balkan i Vojvodinu?

Odmah na početku ćemo istaknuti da je još uvek rano za konkretnije i detaljnije prognoze za delove Evrope, pa tako i Balkan i područje Vojvodine. Ipak, vredi na vreme spomenuti prve naznake kakav bi intenzitet zahađenja krajem februara bio kod nas.

Obzirom da je zahlađenje prema GFS modelu nešto brže, već u subotu 24-og usledilo bi znatno hladnije vreme, i to uz istovremene snežne padavine, kada bi kiša koja bi padala u petak prešla u sneg u noći ka suboti. U Vojvodini bi napadalo 5-10cm snega, što bi iako ne veliki, ipak bio najveći pokrivač ove zime. Maksimalne temperature kretale bi se oko -4°C. U nedelju bi jutarnje bile ispod -10°C, a maksimalne dnevne do -5°C. Zaista ledeno!

Prema proračunu ECMWF-a, na kom se zasniva i naša desetodnevna prognoza za više od 100 lokacija, snega barem na početku zahlađenja – ne bi bilo, već bi bilo suvo, ali uz dosta oblaka. U subotu slab mraz, a maksimalne dnevne temperature do 4°C. Ovaj model znatno je blaži i za nedelju, ali takođe vidi ledeni dan uz maksimume ispod nule. Od ponedeljka 26. februara i ovaj numerički model vidi veoma hladno vreme, uz minimalne temperature oko -10°C, i maksimume duboko u minusu, a bilo bi tu i nešto snega.

Prognoza se još može menjati

Prognostički materijal se do predstojeće veće promene vremena itekako može menjati, obzirom da je reč o dalekim satima i da bi zahlađenje kod nas stiglo za 6 dana. U narednim danima sigurno će biti različitih varijacija u proračunima numeričkim modela, i neku sigurniju prognozu možemo izdati počevši od srede 21. februara.

Da sumiramo, zahlađenje je tokom treće dekade februara neminovno, kako u Evropi uopšte, tako i u našim krajevima, samo je upitno kuda će se jezgro polarnog vazduha kretati, hoćemo li imati umerene jutarnje mrazeve i maksimalne temperature oko i malo ispod 0°C (što takođe nije bilo često ove zime), ili će biti mnogo hladnije uz duže trajanje hladnoće, kako to sada posebno vidi ECMWF.