Sve radiosondažne stanice

Aerološka analiza WMO 15420

Radiosondaža Bucharest/Baneasa

Rumunija 44.503°N, 26.133°E 91 m n.v.

Radiosondažna stanica Rumunskog meteorološkog servisa. Locirana na aerodromu Băneasa, severni Bukurešt (91 m).

Datum:

Prikazani su samo termini koji postoje u arhivi. Većina stanica redovno meri u 00Z i 12Z.

Brzi pregled

Ključni parametri

Vrednosti zavise od izabranog parcel modela i QC postupka.

Termodinamički profil

Skew-T log-P dijagram

Grafički rezime za deljenje Kompozitni PNG sa najvažnijim parametrima

Rezime analize

Vektorski profil 0–12 km

Hodograf

Temperatura · vlaga · vetar

Vertikalni profil

Sondažni nivoiMandatorni i značajni nivoi profila

Mandatorni pritiskovni nivoi (boldovano) i značajni temperaturni/vetrovni nivoi koje je sonda zabeležila. Vetar je izražen u m/s, smer u stepenima (odakle duva).

Svi indeksi nestabilnostiTermodinamički, kinematički i kompozitni parametri

Detektovane inverzijeStabilni slojevi u vertikalnom profilu

Rečnik indeksa i parametaraMetodologija, pragovi i pravilno tumačenje

Objašnjenja indeksa i parametara

Parametri su grupisani po vrsti analize. Kliknite na bilo koji za detaljno objašnjenje.

Termodinamički indeksi

Mere energiju nestabilnosti, vlažnost i karakteristične nivoe — osnova za procenu da li ima konvektivnog potencijala.

Mera raspoložive konvektivne energije čestice podignute sa površine (J/kg). Glavni indikator olujnog potencijala. 0-500: slaba nestabilnost. 500-1500: umerena — moguće grmljavine. 1500-3000: jaka — moguć grad i jaki udari vetra. >3000: ekstremna — superćelije sa velikim gradom i razornim vetrom.

CAPE za najnestabilniju česticu u donjih 300 hPa atmosfere. Ne mora doseći tlo — koristi se za elevated convection kad CIN sprečava površinski razvoj, ali su uslovi pogodni iznad sloja. MU-CAPE > SB CAPE ukazuje na povišenu nestabilnost.

CAPE računat za prosečnu česticu iz donjih 100 hPa (≈ donja 1 km). Najreprezentativniji za realni dnevni konvektivni potencijal jer uzima u obzir mešanje prizemnog sloja. Standard u SPC prognozama. ML-CAPE > 500 J/kg = realan potencijal za grmljavine. Glavni ulaz u STP formulu.

Energija potrebna da se čestica probije kroz stabilni sloj do nivoa slobodne konvekcije (J/kg, negativna vrednost). 0 do -25: slaba — oluje se lako razvijaju. -25 do -100: umerena — potreban okidač (front, orografija). <-250: jaka — konvekcija malo verovatna bez snažnog forsiranja.

CIN za mixed-layer parcel (donjih 100 hPa). Realniji od SB CIN-a jer reflektuje stvarnu inhibiciju koja čeka popodnevni razvoj. >-50 J/kg: nema značajne inhibicije. -50 do -100: umerena — potreban okidač. <-100: jaka — oluje malo verovatne pre solar forsiranja.

Razlika temperature okoline i podignute čestice na 500 hPa (°C). Pozitivan: stabilno. 0 do -3: marginalno nestabilno. -3 do -6: nestabilno. <-6: veoma nestabilno — moguće jake oluje. Brz indikator za vizuelnu procenu Skew-T-a.

Kombinuje temperaturu i vlažnost na 3 nivoa (850, 700, 500 hPa). Meri potencijal za grmljavine. <20: malo verovatno. 20-30: izolovane. 30-40: rasprostranjene. >40: veoma rasprostranjene grmljavine. Ne meri intenzitet — samo gustinu pokrivanja.

Zbir vertikalnih (T850-T500) i unakrsnih (Td850-T500) totala. Klasičan indeks nestabilnosti. <44: stabilno. 44-50: izolovane grmljavine. 50-56: rasprostranjene, moguće jake. >56: jake do razorne oluje.

Sličan Lifted Indexu, ali podiže česticu sa 850 hPa umesto sa površine (°C). Korisniji kad je topao/vlažan sloj iznad površine (npr. elevated mixed layer). Negativne vrednosti = nestabilnost.

Kombinuje nestabilnost, vlažnost i smicanje vetra. <200: slab potencijal. 200-300: moguće jake oluje. 300-400: jake do razorne. >400: moguć tornado. Jedan od retkih klasičnih indeksa koji uključuje vetar (ne samo termodinamiku).

Ukupna količina vodene pare u stubu atmosfere (mm). Meri potencijal za obilne padavine i tip superćelije. <20 mm: suvo — potencijal za LP superćelije. 20-35 mm: umereno — klasične superćelije. 35-50 mm: vlažno — HP superćelije, obilne padavine. >50 mm: ekstremno vlažno — rizik od bujičnih poplava.

Brzina pada temperature sa visinom (°C/km). Suvi adijabatski gradijent je 9.8°C/km. <6°C/km: stabilno. 6-7°C/km: uslovno nestabilno. 7-8°C/km: nestabilno — favorizuje konvekciju. >8°C/km: veoma nestabilno. LR 3-6 km i LR 700-500 hPa su ključni za procenu olujnog potencijala i ulaz u SHIP.

Visina na kojoj vazdušna čestica postiže zasićenje pri suvom adijabatskom podizanju — baza kumulonimbusa (m AGL). <1000 m: nizak LCL, povećava tornado rizik (baza oblaka bliža tlu). 1000-2000 m: tipičan letnji. >2000 m: smanjuje tornado rizik ali ne i potencijal za grad.

LCL za mixed-layer parcel (donjih 100 hPa). Reprezentativniji od SB LCL kad postoji raznolik prizemni sloj. Glavni ulaz u STP formulu — ML-LCL < 1000 m = jaka težina ka tornado okruženju.

Visina iznad koje čestica postaje toplija od okoline i nastavlja da se diže slobodno (m AGL). Razlika između LCL-a i LFC-a kontroliše CIN. Ako LFC ne postoji — atmosfera je stabilna, nema slobodne konvekcije.

Visina na kojoj čestica ponovo postaje hladnija od okoline — vrh grmljavinske oluje (nakovanj, m AGL). <8 km: plitka konvekcija. 10-12 km: snažne oluje. >12 km: ekstremno jake. MU EL se koristi za EBWD top umesto SB EL (Thompson 2007).

Visina na kojoj temperatura prelazi 0°C (m). Bitan za tip padavina i formiranje grada. >3000 m: duži put grada kroz topao sloj = krupniji grad mora biti da preživi. <1500 m: sneg/susnežica pri tlu mogući.

Visina na kojoj temperatura vlažnog termometra prelazi 0°C (m). Bitniji od nivoa mržnjenja za procenu da li grad preživi put do tla. <1500 m: sitan grad topi se. 1500-3000 m: umeren grad stiže do tla. >3000 m: samo krupan grad preživljava.

Temperatura sredine troposfere (°C). Ulaz u SHIP — T500 mora biti hladnija od -5.5°C za značajni grad potencijal. Tipično leti -8 do -15°C. Negativnija vrednost = veći LR i jača nestabilnost.

Zona između -10°C i -30°C nivoa (označena žutom šrafurom na Skew-T-u). U ovoj temperaturnoj zoni se formira i raste grad. Deblji HGL sloj = veći potencijal za krupan grad. Kombinuje se sa CAPE-om u HGL i smicanjem za procenu veličine grada.

Kinematički indeksi

Mere strukturu vetra po visini — određuju organizaciju oluja (multićelijske vs superćelijske vs QLCS) i potencijal za rotaciju.

Vektorska razlika vetra između površine i zadate visine (m/s). Meri organizaciju oluja. 0-1 km (BS01): bitno za tornadogenezu — >10 m/s kritično, >15 m/s favorizuje tornade. 0-3 km (BS03): bitno za tip oluje (multićelijska vs superćelijska). 0-6 km (BS06): ukupna organizacija — >18 m/s favorizuje superćelije, >25 m/s ekstremne oluje, >30 m/s ekstremni uslovi.

Smicanje između dna Effective Inflow Layer-a (EIL) i 50% visine između EIL vrha i MU EL-a. Thompson 2007 — modernija mera od fiksnog BS06 jer prati realnu storm-relativnu sloj-strukturu. <12.5 m/s: slabo, multićelijske oluje. 12.5-20: umereno — organizovane oluje. >20: jako — okruženje za superćelije. Ključan u STP i SCP formulama.

Mera rotacije u prizemnom sloju relativno na kretanje oluje (m²/s²) — koristi Bunkers RM motion. SRH 0-1 km: bitno za tornadogenezu — >100 marginalno, >200 favorizuje tornade. SRH 0-3 km: ukupna rotaciona energija — >150 potencijal za superćelije, >300 visok tornado rizik. Negativne vrednosti = LM (anticiklonalna) rotacija.

SRH računat samo nad Effective Inflow Layer-om (Thompson 2007) — što je sloj koji oluja stvarno usisava u updraft. Modernija i preciznija od SRH 0-1/0-3 km koji koriste fiksne visine. >100: signaliziraju se superćelije. >150: značajno tornado okruženje. >300: visok tornado rizik. Glavni ulaz u STP i SCP formule.

Sloj atmosfere odakle storm updraft povlači inflow čestice. Definisan po Thompson 2007: prvi sloj odozdo gde podignuti parcel ima CAPE ≥ 100 J/kg i CIN ≥ -250 J/kg. Bazis za ESRH, EBWD i moderne kompozitne parametre. Ako EIL ne postoji → STP/SCP = 0.

Procenjena brzina kretanja superćelijske oluje metodom Bunkers et al. (2000). RM (Right-Mover): desni devijant — najčešći tip superćelije u severnoj hemisferi, skreće desno od srednjeg vetra; pozitivna SRH. LM (Left-Mover): levi devijant — antiročirajući, ređi; negativna SRH. Koristi se kao referentni storm motion u ESRH.

Kompozitni parametri

Modernije SPC mere koje kombinuju termodinamiku i kinematiku u jedan broj — direktni indikatori rizika od specifičnih pojava (tornado, superćelija, grad, downburst).

Thompson 2012 — kombinuje ML CAPE, ML CIN, ML LCL, ESRH i EBWD u jedan broj kao indikator značajnog tornada (F2+). Formula: (mlCAPE/1500) × ((2000-mlLCL)/1000) × (ESRH/150) × (EBWD/20) × ((200+mlCIN)/150). <0.5: nizak rizik. 0.5-1: marginalan. 1-3: značajan — pratiti razvoj. >3: visok. >6: ekstreman. Negativne vrednosti = LM (anticiklonalni) tornado potencijal.

Thompson 2012 — kombinuje MU CAPE, ESRH i EBWD kao indikator okruženja pogodnog za superćelije. Formula: (MUCAPE/1000) × (ESRH/50) × (EBWD/20). <1: superćelije malo verovatne. 1-4: superćelije moguće. 4-10: visok potencijal za superćelije. >10: ekstreman. Negativan SCP = dominantne LM (anticiklonalne) superćelije.

Thompson 2008 — empirijska formula za krupan grad (>2", ~5 cm+). Kombinuje MU CAPE, MU MIXR, LR 700-500 hPa, T500 i EBWD. SHIP < 0.25: minimalan signal. 0.25-0.5: marginalan — moguć sitan grad. 0.5-1: moguć krupan grad (1-3 cm). ≥ 1: verovatan značajan grad (>5 cm — veličina bejzbol lopte). >1.5: ekstreman — uništavajući grad. Ne vraća veličinu direktno, već relativnu verovatnoću.

Negativna plovnost padajuće (downdraft) čestice koja se kreće od srednjeg sloja troposfere (~600 hPa) ka tlu (J/kg). Glavni indikator jakih udara vetra iz oluje i potencijala za microburst. <500: slab downdraft. 500-1000: umeren — udari 50-80 km/h. 1000-1500: jak — udari 80-120 km/h, moguć microburst. >1500: ekstreman — wet/dry microburst, potencijal za derecho.