Temperature se od sredine naredne sedmice vraćaju u normalu, može li uskoro biti jačeg zahlađenja i padavina?

Ko je čitao našu prethodnu najavu već zna da u drugoj polovini predstojeće sedmice predstoji postepen pad temperatura i njihovo konačno vraćanje u normalu. Ništa se na tom polju nije promenilo ni nekoliko dana kasnije. Hladniji vazduh će nakon narednih nekoliko toplijih dana početi da pritiče u sredu ili četvrtak, i to je sada već sasvim izvesno. Ono što je trenutno na “dugom štapu”, ali je interesantno za praćenje, i mi vam to ekskluzivno otkrivamo, jeste mogućnost jačeg zahlađenja sa padavinama tokom treće dekade novembra, odnosno za nešto više od 10 dana.

Najpre nas očekuje prolazak jednog vrlo oslabljenog hladnog fronta, koji bi u ponedeljak samo na kratko uslovio povećanje oblačnosti. Naredna dva dana u jutarnjim časovima očekuje se pojava sumaglice, a ponegde i magle. Dani će biti pretežno sunčani i topli za ovo doba godine, sve do ponedeljka kasno poslepodne ne očekuje se ni značajniji vetar. Uz pad vazdušnog pritiska u Mediteranu, i istovremeno snažno anticiklonarno polje sa istoka Evrope, na našem području jačaće gradijent pritiska, što će počevši od ponedeljka popodne ili uveče, pa sve do utorka uveče usloviti naglo jačanje jugoistočnog vetra u košavskom području, koji u utorak pre podne i sredinom dana može imati i olujne udare.

Promena sinoptike iznad Evrope usloviće priliv hladnijeg vazduha

Sredinom naredne sedmice prostrano anticiklonarno polje uticalo bi na vreme u gotovo čitavoj Evropi. Jezgro ovog anticiklona najpre bi se nalazilo iznad središnje Evrope, da bi se potom preko istoka kontinenta izmestilo na sever, tako da bi se jezgro AC-a u danima narednog vikenda (17-18. novembar) najverovatnije nalazilo iznad zemalja Baltika.

Dok bi ovakvim razvojem sinoptičke situacije praktično bio blokiran uticaj Atlantika, istovremeno bi bio omogućen dotok hladnije vazdušne mase sa istoka prema našim krajevima. Tačan razvoj i kretanje anticiklona će odrediti i koji će predeli biti najviše pogođeni ovim zahlađenjem, ali za sada je sigurno da će zahlađenje biti dovoljno da u našim krajevima vrati temperature u normalu.

Od narednog četvrtka pa sve do kraja sedmice, treba očekivati da dnevne temperature neće prelaziti 15°C, već će se kretati između 11 i 14°C u većini dana, dok bi se jutarnje temperature kretale najpre oko 5°C, a u danima narednog vikenda bi se dodatno približile nuli uz izvesnu pojavu prizemnih mrazeva.

Od srede bi uglavnom preovladavala severna strujanja, najčešće severoistočno, uz slab do umeren vetar ovih pravaca. Ovaj period obeležilo bi uglavnom malo do umereno oblačno vreme sa dužim sunčanim intervalima i bez padavina, obzirom da je reč o hladnoj i suvoj vazdušnoj masi.

Treća dekada može doneti jače zahlađenje i konačno padavine

Ono što je ovih dana zanimljivo za praćenje, ali je na vrlo dugačkom štapu obzirom na daljinu termina, jeste mogućnost daljeg priliva hladnije vazdušne mase tokom treće dekade novembra, a uz istovremenu ciklogenezu u Sredozemlju mogle bi uslediti i ozbiljnije padavine i konačan prekid sušnog perioda.

Američki globalni numerički model GFS već danima simulira, uz manje oscilacije naravno, postavljanje anticiklona na idealnom mestu, sa centrom iznad Skandinavije uz odsecanje određene količine hladne vazdušne mase u Rusiji, a koja bi se po istočnoj periferiji ovog sistema uputila ka nama.

Ukoliko bi došlo do ostvarenja ovog scenarija, može se reći da bi tokom većeg dela treće dekade novembra imali temperature ispod proseka, uz dnevne maksimume ispod 5°C, i pojavu jutarnjih minusa i do -5°C. Uz adekvatnu reakciju Sredozemlja, došlo bi do ciklogeneze, uz sneg na planinama, i vrlo moguće prve pahulje čak i u nizijama, samim tim i u našoj Vojvodini.

Ponavljamo, ovo je još uvek u domenu mogućnosti, a ne i izvestan scenario. Pratićemo razvoj situacije u narednom periodu.