Kakve sve neprijatnosti i štete mogu da nastupe pri osetnom padu atmosferskog pritiska?

Poznato je da se pritisak vazduha u zatvorenoj prostoriji izjednačava sa pritiskom spoljnog vazduha kroz razne otvore i pukotine. Stoga je razlika između atmosferskog pritiska u zgradama i na otvorenom prostoru po pravilu neznatna. Vazduh u prostoriji ima istu gustinu kao i vazduh na istoj visini van zgrade, te nema potrebe da se na meteorološkim stanicama barometri postavljaju van zgrada.

Međutim, događa se da vazdušni pritisak izvan zgrade naglo opadne, te se ne može brzo izjednačiti sa unutrašnjim pritiskom, naročito u zatvorenim građevinama. Ovo se dešava kod malih lokalnih atmosferskih vrtloga sa jakim vrtložnim i uzlaznim strujanjima i izuzetno niskim vazdušnim pritiskom. Najjači vrtlozi ovakve vrste javljaju se u nekim oblastima SAD i Australije, i nazivaju se tornada. U zapadnoj i južnoj Evropi ova pojava je retka i naziva se tromba tj. truba, a slična pojava koja se javlja iznad morske površine poznata je kao “morska pijavica”. Tornado ne smemo izjednačavati sa uraganom ili tajfunom jer su to u suštini različite pojave. Prečnik tornada iznosi obično oko 200 metara, ali može biti i veći od jednog kilometra. U istočnom delu SAD godišnje se javlja oko sedam stotina tornada. Njihova jaka vazdušna strujanja deluju na objekte velikim dinamičkim pritiscima, pojačanim vanredno niskim atmosferskim pritiskom u krugu njihovog direktnog uticaja. Tačna vrednost pritiska u centru tornada do sada nije mogla biti pouzdano izmerena, ali se zna da on može u vrlo kratkom vremenu da opadne i za više od 200 milibara. Zbog toga se zgrade ruše tako kao da je u njih upala artiljerijska granata ili avionska bomba, a u lakšim slučajevima dolazi do izbijanja prozora i vrata.

U SAD tornada nanose velike materijalne štete i odnose dosta ljudskih žrtava. Zato je u krajevima gde se naročito često javljaju i gde se zgrade grade uglavnom od lakih materijala, strah od tornada veliki. Tamo stanovnici grade posebne “tornado-podrume” kako bi spasli živote.

Nakon dve decenije proučavanja tornada, tropskih ciklona i drugih sličnih nepogoda došlo se do saznanja da ne treba, kao što se smatralo ranije, otvarati prozore radi izjednačavanja pritiska. Normalno građene zgrade imaju dovoljno prirodnih otvora koji omogućavaju izjednačavanje pritiska. Ispostavilo se da zgrade eksplodiraju upravo zbog otvaranja prozora, jer onda vetar izbacuje krov, a zidovi se ruše prema spolja, kao što se to događa kod običnih eksplozija. Stoga zgrade treba da imaju čvrst temelj, a krov treba da bude vezan za njega kako ga vetar ne bi pomerio. Ispitivane su i krovne konstrukcije da se ustanovi koji je oblik najpogodniji. Od 1970. godine ispitivanja vrši Institut za elementarne nesreće Teksaškog Tehnološkog univerziteta (Institute for Disaster Research, Texas Tesh Ulivegsitu). U tom Institutu na tim i drugim problemima radi već dugo i bivši profesor Beogradskog univerziteta Dušan Ćurić. Ljudima se savetuje da zatvaranjem prozora ne gube dragoceno vreme potrebno za sklanjanje u podrume. Ako podruma nema, treba bežati od prozora u sredinu zgrade. Usled naglog smanjivanja pritiska prilikom uzletanja aviona i pažljivom putniku koji je u džepu odela ostavio napunjeno obično naliv pero može se dogoditi da mastilo istekne i isprlja mu odelo. Zato se sada proizvode i skupocena naliv-pera i posebne uvlake koje štite od ovih neprijatnosti. Slično, u Koloradu izleću čepovi iz zatvorepih boca koje ponekad i prskaju.

U rudnicima uglja, pri brzom snižavanju pritiska dešava se da iz uglja počinju da se izdvajaju gasovi u tolikim količinama da ih nije moguće ispumpati iz okana. Tako nagomilani gasovi se u oknu mešaju sa vazduhom i postaju eksplozivni. Zato treba voditi računa da se pojača rad ventilatora kada se atmosferski pritisak na površini zemlje smanjuje.

Pad pritiska, praćen pogoršanjem vremena, razlog je što pri kuvanju mleko brže proključa, iznenadi domaćicu i iskipi.

Izvor: Mihailo B. Popović / Priče o vremenu i klimi