Svetski dan meteorologije 2022: Rano upozoravanje i rano delovanje!

Svetski meteorološki dan obeležava se od 1950. godine. Ustanovljen povodom činjenice da je pre 72. godine, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije (WMO), specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Sedište WMO-a je u Ženevi (Švajcarska). Svetski meteorološki dan ove, 2022. godine, posvećen je „Ranom upozoravanju i ranom delovanju”, sa naglaskom na ključnu ulogu meteoroloških i hidroloških informacija u cilju smanjenja rizika od katastrofa.

Voda je najdragoceniji resurs 21. veka, a više od 2 milijarde ljudi nema siguran pristup čistoj vodi. Mi u Vojvodini većinom imamo problem sa vodosnabdevanjem, odnosno kvalitetom pijaće vode. Smanjenje rizika od vremenskih katastrofa i upravljanje vodnim resursima nezamislivo je bez podataka o klimi, meteorologiji i vodama. Ključnu ulogu u tome imaju nacionalne meteorološke i hidrološke službe, kao što je u našem slučaju RHMZ Srbije, a sve veći pozitivan uticaj imaju i nevladine organizacije, meteorološka društva, i meteorolozi amateri.

Na globalnom nivou, u proteklih 50 godina zabeleženo je više od 11000 prirodnih katastrofa povezanih sa meteorološkim i hidrološkim prilikama, koje su odnele nešto više od 2 miliona života i uzrokovale ekonomske gubitke u vrednosti od 3,64 biliona dolara. To znači da je u proseku, u svetu, svakog dana ginulo 115 osoba i da su pretrpljeni materijalni gubici od 202 miliona dolara. Prema „Atlasu smrtnosti i ekonomskih gubitaka izazvanih ekstremnim vremenskim, klimatskim i hidrološkim pojavama u periodu 1970-2019. godine” koji je objavila Svetska meteorološka organizacija, broj katastrofa u navedenom periodu povećao se pet puta, dok su se ekonomski gubici uvećali sedam puta. Ohrabruje činjenica da se smrtnost smanjila trostruko i to upravo zahvaljujući uvođenju boljih strategija ranog upozoravanja i smanjenja rizika od katastrofa.

Prema podacima i objavi RHMZ Srbije jedna od najkišovitijih godina u Srbiji bila je 2014-ta, sa štetom od poplava procenjenom na 1,6 milijardi evra. Značajne suše u Srbiji dogodile su se 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017. i 2021. godine. Štete od suše 2012-te godine, u celoj zemlji, procenjene su na 2 milijarde evra. Tokom leta iste godine zabeleženo je preko 18000 požara na otvorenom.

Meteorologija je važna svakog sata i dana

Meteorolozi i oni koji se njome bave neophodni su svakog sata, svakog dana, 365 dana u godini. Vremenske (ne)prilike ne poznaju praznike i vikende. Vreme oko nas se dešava svakog dana. Meteorologija ima značajnu ulogu u avijaciji, rečnom i morskom saobraćaju odnosno brodovima, zdravlju ljudi, turizmu, poljoprivredi, sportu, elektroenergetskom sistemu i sistemu vodosnabdevanja, i da ne nabrajamo dalje…

U doba klimatskih promena kada vremenski ekstremi su sve učestaliji i izraženiji, rana upozorenja itekako spašavaju život, jer nam pružaju priliku da se pripremimo na vrijeme na opasne meteorološke pojave (vjetar, visoke temperature, intenzivne padavine, etc). Da su meteorolozi uspjeli u ovome, pokazuje možda najbolje i sljedeći podatak. Za vrijeme toplotnog vala u julu i avgustu 2003. godine širom Europe od posljedica ekstremne vrućine život je izgubilo preko 70.000 ljudi. Pravovremenim upozorenjima te cifre danas su svedene na potpuni minimum. Zato sledeći put kada kažete kako je ovo nauka za šarlatane, pogledajte ponovo ovaj poster Svetske meteorološke organizacije pa vidite gde smo potrebni. Ili ako progunđate što možda niste sleteli tog dana na aerodrom, znajte da meteorolozi rade za vaše dobro.

Doprinos VojvodinaMeteo popularizaciji meteorologije

VojvodinaMeteo projekat postoji od 1. februara 2017. godine, dok je sredinom januara ove godine rađen redizajn našeg meteorološkog portala. U skorije vreme planiramo još neke novitete na samom sajtu, kao što su nove prognostičke mape bazirane na globalnom GFS, te ICON modelu nešto veće rezolucije, što će biti preduslov u izradu jedne domaće i savremene Android aplikacije koju očekujemo najkasnije naredne godine. Već punih 5. godina vredno izveštavamo o aktuelnom vremenu, te prognoziramo vreme za kratkoročni i srednjeročni period, a bilo je tu i povremenih sezonskih prognoza.

Povodom svetskog dana meteorologije i ovogodišnje teme, imali smo gostovanje u jutarnjem programu RTV-a:

Za ovih 5 godina postojanja istakli smo se upravo pravovremenim izveštavanjem i najavom opasnih meteoroloških pojava, što su u Vojvodini najčešće jak i olujni vetar, kao i letnje vremenske nepogode sa obilnom količinom padavina za kratko vreme i gradom. U periodu od aprila do oktobra meseca idemo u lov na oluje (stormchasing), po čemu nas naši pratioci i prepoznaju, i što je u velikoj meri doprinelo popularizaciji kako samog projekta VojvodinaMeteo, tako i meteorologije generalno, obzirom da često objašnjavamo različite atmosferske pojave i procese, i na taj način se trudimo da zainteresujemo naše pratioce za ovu divnu nauku, naravno, uz sjajne fotografije i video materijal sa terena. Posebno smo ponosni na interakciju sa našim pratiocima koji daju nemerljiv doprinos našem svakodnevnom radu, svojim izveštajima i fotografijama iz svog kraja.

Obzirom da se RHMZ suočava sa smanjenjem broja padavinskih i klimatoloških stanica, smatramo da je naš projekat formiranja mreže AMS (automatskih meteoroloških stanica), koji je na žalost još uvek na čekanju, ali čini se nikad bliže realizaciji, odlična dopuna matičnoj mreži merenja (RHMZ u sistemu ima 27. meteoroloških stanica), a u planu je postavljanje i detektora grmljavine, te panoramskih kamera. Za sada, podršku našem radu kao nevladine i neprofitne organizacije, obzirom na ideje i projekte koje imamo i želimo da sprovedemo, ocenjujemo kao apsolutno razočaravajuću.

Svim meteorolozima, studentima meteorologije, te zaljubljenicima u ovu vrlo interesantnu i plemenitu nauku i naravno našim pratiocima – srećan svetski meteorološki dan!