Ekstremna suša u većem delu Srbije, veliki problemi sa setvom

Suša koja u većem delu Srbije, pa tako i Vojvodine vlada još od avgusta meseca poprima sve ozbiljnije, a može se slobodno reći i ekstremnije razmere. Na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI), a čiji monitoring vrši Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije, u gotovo celoj zemlji vlada slična situacija – ekstremna ili čak izuzetna suša. Ovakva situacija znatno otežava jesenju setvu ozimih kultura.

U najvećem deficitu sa padavinama jesu istočni i južni predeli zemlje, ali situacija nije značajno bolja ni u ostalim predelima. Na gotovo svim GMS (glavnim meteorološkim stanicama) u sistemi RHMZ Srbije tokom septembra i oktobra meseca padavine se bile u deficitu, tek ponegde u kategoriji normalno, a jedino u Smederevskoj Palanci tokom septembra i u kategoriji kišno.

Setva ugrožena, čak i neizvesna

Setva strnih žita je sve dužom sušom i iznadprosečnim temperaturama u proteklom periodu ozbiljno ugrožena, jer je obrada zemljišta značajno otežana zbog vremenskih uslova. Pojedini poljoprivrednici polako i odustaju od setve, obzirom na dobar rod prošle sezone i da su im ambari često dobro popunjeni. Stručnjaci međutim savetuju da je setvu moguće realizovati i do kraja novembra, ili čak decembra meseca, ukoliko ne bude ozbiljnijih mrazeva.

“Ovo definitivno nisu povoljni uslovi za pšenicu i ječam, naime, usevi posejani u optimalnom roku još uvek nisu dobili dovoljnu količinu vlage, nisu počeli ni da klijaju a kamo li da niču. Ulaskom u zimu, izostaće bokorenje – momenat pripreme pšenice za zimovanje i tada se mogu javiti različiti problemi. Postoji mogućnost izmrzavanja, a usevi koji ne uđu u fazu bokorenja u toj fazi biće na proleće a samim može se očekivati i slabiji prinos”, objašnjava Filip Darijević ing. Zaštite bilja P.P. Zlatica, a prenosi RTS.

“Teško je da se zemlja paore i da se osnovna obrada odradi zato što je zemlja suviše tvrda a i veliki su vetrovi i ko je poorao zemlju njemu se brzo osušila tako da dosta kasni sejanje pšenice. Ljudi pokušavaju tanjiračama da istanjiraju zemlju ali to je bez uspeha zato što sve zavisi od zemlje. Ako je peskovita zemlja onda i može nešto da se uradi u njoj ali u ovakvoj kao kod nas ne može jer suviše tvrda i tanjirača može samo da piše po parceli”, rekao je Slaviša Miličić, poljoprivrednik iz Lapova.

“U odnosu na 25.000 i 30.000 hektara koliko treba da bude zasejano pod strnim žitima nemamo možda ni par storina hektara, ni hiljadu. Ovaj period setve sada kasni ali može i da se desi da tokom proleća faze budu vrlo povoljne i skraćene. Ipak ne možemo da imamo maksimalne prinose, ne možemo da očekujemo maksimalan rod ali možemo da imamo jedne prosečne rezultate fizičkog obima proizvodnje”, rekao je Dobrivoje Popović, savetodavac za ratarstvo.

“Jednostavno moramo da sačekamo da oranični sloj dobije odgovarajuću vlažnost, da to može da se uradi i da se zaseje. Sve do prvih a ja bih rekao i do zimskog perioda mogu strna žita da se zaseju. Treba voditi računa o setvi ječma, on vrlo teško klija i niče, njega treba izbeći na neki način, samo ako baš mora, a pšenicom se može zasejati kad god to bude moglo do zime, do mrazeva ili do snegova ako ih bude. Tritikale kao biljna vrsta je poželjna biljna vrsta sada u ovoj situaciji zato što može da se zaseje od sada pa sve do decembra, januara pa čak i februara”, objasnio je Popović, a prenela RTV.

Situacija bi se mogla popraviti do kraja novembra, ali ne značajno

Prema srednjoročnim prognozama i očekivanom rasporedu baričkih sistema, situacija sa padavinama odnosno smanjenjem deficita vlage u zemljištu do kraja novembra, ili preciznije tokom treće dekade mogla bi da se popravi, ali ne značajno. U većem delu Srbije neophodno je da padne minimum 50mm vodenog taloga, kako bi se osetilo neko poboljšanje. Trenutne prognoze međutim ne idu u tom pravcu, ali postoje naznake da bi krajem ove i početkom treće dekade na vreme u našem području mogao delovati ciklon, sa centrom negde u oblasti južnog Jadrana i Egeja, što bi samim tim više padavina donelo južnim predelima zemlje, nego Vojvodini.

Sa druge strane, počevši od predstojećeg vikenda (17-18. novembra) moglo bi biti i pojave jutarnjih mrazeva, uz već pomenut dalji izostanak padavina, što navodi na zaključak da bi poljoprivrednici pre trebalo da se zabrinu, nego reduju. Ipak, treća dekada novembra još uvek je daleko za precizniju prognozu.