O podeli na godišnja doba u meteorologiji

Postoje tri osnovna kriterijuma za podelu na godišnja doba: astronomski, meteorološki i klimatološki.

Astronomski kriterijum

Prema astronomskom kriterijumu, srednji datum početka PROLEĆA je 21. MART (prolećna ravnodnevica), početka LETA – 22. JUN (najduža obdanica), početka JESENI – 21. SEPTEMBAR (jesenja ravnodnevica), i početka ZIME – 22. DECEMBAR (najkraća obdanica).

Međutim, ovde je potrebno naglasiti da se pomenuti astronomski kriterijum podele godišnjih doba najčešće ne poklapa sa meteorološkim, odnosno klimatološkim kriterijumima, tako da se na osnovu njega ne može vršiti kvalitetna klasifikacija i analiza godišnjih sezona u meteorologiji i klimatologiji.

Meteorološki kalendar (kriterijum)

Prema meteorološkom kriterijumu, PROLEĆE startuje 1. MARTA, LETO – 1. JUNA, JESEN – 1. SEPTEMBRA, i ZIMA – 1. DECEMBRA. Kao što se iz ove podele vidi, godišnje sezone su podeljene striktno po mesecima, i to tako što svaka od njih traje po tri meseca. Međutim, ovde je potrebno naglasiti da je meteorološka podela izvršena na čisto šematski način, u svrhu praktičnih potreba – obrade i analize meteoroloških podataka na osnovu četiri godišnje sezone jednakog trajanja (od po tri meseca). Dakle, zvanične meteorološke analize godišnjih sezona se rade po ovom kriterijumu. Meteorolozi su, iz čisto praktičnih razloga, izvršili podelu na četiri jednaka godišnja doba, što nikako ne odgovara stvarnom stanju, odnosno raspodeli temperature na godišnjem nivou. Meteorološka podela izgleda ovako:

PROLEĆE (od 1. marta do 31. maja), MART – MAJ
LETO (od 1. juna do 31. avgusta), JUN – AVGUST
JESEN (od 1. septembra do 30. novembra), SEPTEMBAR – NOVEMBAR
ZIMA (od 1. decembra do 28/29. februara), DECEMBAR – FEBRUAR.

Klimatološki kalendar (kriterijum)

Prema klimatološkom kriterijumu, koji je određen kombinovanjem kretanja srednjih dnevnih i maksimalnih temperatura po mesecima u godini, podela na godišnja doba, i to na osnovu mernih podataka sa stanice BEOGRAD – VRAČAR, izgleda ovako:

1. PROLEĆE – od 10. MARTA do 25. MAJA (77 dana)

2. LETO – od 26. MAJA do 11. SEPTEMBRA (109 dana)

3. JESEN – od 12. SEPTEMBRA do 23. NOVEMBRA (73 dana)

4. ZIMA – od 24. NOVEMBRA do 9. MARTA (106 dana).

Dakle, leto u proseku traje 109 dana, zima 106 dana, proleće 77 dana, i jesen 73 dana.

Ovde je važno naglasiti da je podela po klimatološkom kriterijumu najrelevantnija i najkvalitetnija (najrealnija) za ocenu godišnjih sezona, jer je određena na osnovu ponašanja (kretanja) temperatura u sklopu njihovog analiziranog godišnjeg toka.

Ovom prilikom napominjemo da je veoma slične rezultate, i to na osnovu primenjenog klimatološkog kriterijuma za grad Niš, dobio i dr Dušan Dukić (1923-2013), nekadašnji profesor Geografskog fakulteta u Beogradu.

Kao što se iz klimatološke podele može videti, godišnje sezone ne traju podjednako (kao što je to slučaj u astronomskoj i meteorološkoj podeli), već postoji jasna podela na dva OSNOVNA godišnja doba (zima i leto) i na dva PRELAZNA godišnja doba (proleće i jesen). Leto i zima zaista i jesu OSNOVNA godišnja doba, i to zbog očigledne činjenice – najčešće traju DUŽE od proleća i jeseni. Neretko se dešava da leto ili zima traju i više nego duplo duže od proleća ili jeseni. Generalno, leto i zima traju u proseku oko tri i po meseca, dok proleće i jesen prosečno traju oko dva i po meseca. Odmah se vidi da je razlika vrlo upadljiva.

Dakle, na kraju treba reći da je sasvim opravdana ova podela na OSNOVNA i PRELAZNA godišnja doba, što je i potvrđeno klimatološkom podelom na godišnje sezone.