Velika suša zadaje muke poljoprivrednicima, problemi sa prolećnom setvom

Jaka suša koja je pogodila Vojvodinu, ali i veći deo ostatka Srbije zadaje mnogo muke domaćim poljoprivrednicima. U velikim problemima nalaze se i ozimi usevi odnosno strna žita, a suva zemlja onemogućava i prolećnu setvu – kažu stručnjaci. Suša je aktuelna još od samog početka februara meseca, a prethodno ni u decembru i januaru nisu stvorene adekvatne zalihe vode u zemljištu, obzirom da su padavine tokom ova dva zimska meseca bile u kategoriji normalno.

Nedostatak padavina prouzrokovao je smanjenje zaliha vlage u zemljištu, te je, imajući u vidu faze rasta i razvića pšenice i prolećnu setvu, opravdan strah stručnjaka i proizvođača da će biljna proizvodnja, u celini, biti veoma neizvesna – rekao je ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević, za portal AgroSmart.

Pošto su temperature vazduha u tom periodu bile znatno iznad prosečnih vrednosti (februar za +3,2 C°, a mart za +5,7 C°), gubitak rezervi vlage je bio intenzivniji, uglavnom kroz evaporaciju. Stanje su pogoršavali vetrovi, koji pospešuju isparavanje vode sa biljaka i sa zemljišta. Približavamo se veoma kritičnom periodu za snabdevanje pšenice vodom, jer je izduživanje bazalne internodije stabla počelo (na glavnom stablu), kod ranije poniklih useva. To je zapravo faza vlatanja, koja označava prelazak u generativnu fazu razvića. U toj fazi se formiraju sekundarni korenovi, fotosintetički aktivna površina, broj klasaka, broj cvetova u klascima … (potencijal i kapacitet za formiranje prinosa) – objašnjava Malešević.  

Ako se imaju u vidu informacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda i zasejane površine na tim područjima, proizilazi da je jako ugožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini, kaže Malešević. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, od čega je oko 110.000 hektara u Vojvodini, a manje je ugrožena pšenica  na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 100.000 hektara u APV.

On kaže da sada ne može da se proceni koliko će biti umanjenje prinosa u odnosu na oočekivane ili prosečne i dodaje da je u sličnom stanju i proizvodnja ostalih strnih žita (ječam, ovas, trttikale, raž). Prema prikupljenim informacijama, preko 1.000 hektara pod pšenicom je već namenjeno presejavanju. Odluku o tome doneće sami proizvođači uz konsultacije sa savetodavnom službom Srbije, navodi Malešević.

Zbog suvog zemljišta, mnogi su odučili da sačekaju padavine, kako bi obavili najvažniji posao u proleće. Agronomi kažu, da se sa radovima ne kasni, i da za setvu ima još vremena. Problem sa suvim zemljištem rešilo bi oko 20 litara kiše po metru kvadratnom – prenosi portal RTS-a.

Nadamo se kiši, više pogledamo nego u zdravlje, jer, ne vredi nam ništa ako nemamo mi ništa da naberemo, nema ni zdravlja. Nisam posejao, pripremio sam, radio sam redukovano, prvo sam istanjirao soju, u prošlu subotu sam priredio leju, evo vidite kako je, čekam, e sad, od Boga je, a ja sam moje spremio.Koliko kiše treba da padne? Ne ume to niko da kaže.”, kaže Spasoje Spajić iz Šapca.

U zoni od 10 centimetara nema vlage, već na 10-15 centimetara postoji neka vlaga, koja naravno nije dovoljna, za klijanje i nicanje, obzirom da se u prvoj zoni seme klija i razvija. Ne smemo uzeti to kao razlog da ne sejemo, mi ionako ulazimo u optimalan rok setve, dakle, ništa se ne kasni, druga dekada aprila meseca jeste za rad u poljima, što se tiče setve”, objašnjava Darko Simić iz PSSS Šabac.

Monitoring suše ukazuje na alarmantno stanje

Monitoring suše koji realizuje RHMZ Srbije ukazuje na prilično zabrinjavajuću situaciju širom zemlje, dok je stanje koliko-toliko manje alarmantno jedino u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji.

Sušom su najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina. Na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI) na području Vojvodine beleži se jaka i ekstremna suša.

Može li se računati na skorije poboljšanje stanja?

Do kraja sedmice očekuje se promenljivo i nestabilno vreme, povremeno sa kišom, a još u četvrtak biće uslova i za lokalne pljuskove praćene grmljavinom. Lokalni pljuskovi i grmljavina ponovo su mogući drugog dana vikenda, dok bi u petak i subotu kiša padala mestimično bez grmljavine – ali na žalost postoji tendencija smanjenja očekivanih padavina.

Većina proračuna globalnih numeričkih modela ukazuje da bi do kraja aktuelne sedmice u proseku palo 10 do 30mm vodenog taloga, neki optimistični proračuni ukazuju i na više, što bi moglo popraviti situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otkloniti postojeći problem u potpunosti. Potrebno je još padavina u narednom periodu.

Obzirom da će u četvrtak popodne i uveče padavine biti lokalnog karaktera, u obliku lokalnih pljuskova sa grmljavinom, javiće se velika osciliranja u količini padavina čak i na manjem području, pa će to uticati i na ukupnu količinu očekivanih padavina do ponedeljka. Padavina bi mestimično bilo i u noći ka petku, čini se više u južnim delovima pokrajine.

Mi ćemo situaciju pratiti svakodnevno i o tome izveštavati, a vama preporučujemo praćenje našte trodnevne prognoze vremena koju svakodnevno ažuriramo.