Polarni vazduh napušta severnu Ameriku, da li je zaista bilo tako hladno i može li se slično desiti kod nas?

Prethodnih dana pomno smo pratili situaciju o polarnom vazduhu koji je zahvatio Kanadu i pojedine države SAD. Istina, zahlađenje je u pomenutim krajevima bilo vrlo intenzivno, uz temperature koje su se spuštale i ispod -40°C. Međutim, da li su mediji preterali u svojim naslovima i tekstovima? Da li je svih dana postaojao hladniji deo naše planete? Neki su pisali o tome kako će jezgro polarnog vorteksa doći i do nas, i izazvati ovako ekstremno zahlađenje, da li je to istina?

Da u početku odmah napomenemo jednu tvrdnju koja jeste tačna, ovako izraženo zahlađenje u Kanadi i na severu SAD-a desilo se kao posledica Stratwarming-a, odnosno kasnijeg odsecanja polarnog vorteksa, a koje jeste posledica ovog fenomena zvanog Stratwarming. Kada je reč o ovim fizičkim procesima, oni jesu prirodni, ali je prethodnih godina primećena veća učestalost ovakvih događaja.

Da li je Amerika zaista bila najhladniji deo sveta?

U pojedinim medijima koji su se trudili da “naučno” objasne šta se dešavalo, i koliko duboko se u minus temperatura proteklih dana spuštala na području Kanade i SAD, mogli smo pročitati kako su pojedine države i gradovi ovog dela sveta bili najhladniji na planeti, čak hladniji od Antarktika? To nije tačno. Takođe je i Sibir u Rusiji prethodnih dana konstantno bio hladniji od delova SAD koji su bili zahvaćeni polarnom vazdušnom masom.

Kao što se može videti iz gore priloženog, među TOP 30 najhladnijih lokacija jutros, gotovo u potpunosti dominira Sibir u Rusiji. Temperature se spuštaju i ispod -50°C. Hajde sada da vidimo najhladnije lokacije na području Kanade i severne Amerike jutros.

Da, na području Kanade jeste vrlo hladno, ali kao što se vidi iz priloženog, ne kao u Sibiru. Najhladnija lokacija sa područja SAD jeste aerodrom Falls, a koji se nalazi na krajnjem severu, blizu Kanade, gde je jutros izmereno -42,8°C.

Napominjemo i da ovakvi polarni prodori na područje Kanade i severnog dela SAD-a ipak nisu retkost, kako neki pričaju. Kada je reč o često spominjanom Čikagu (Chicago), tokom prethodnog ledenog talasa temperatura se u ovom gradu spustila do -30,0°C, dok rekord za ovaj grad datira iz 1985. godine, kada se živa u termometru spustila do -33°C.

Mediji stvaraju senzaciju, zloupotrebljavajući Windchill indeks

Windchill indeks je zapravo subjektivni osećaj hladnoće, koji nema nikakav naučni značaj niti se može koristiti za bilo kakvu korelaciju, već je reč o vrednostima dobijenim uz pomoć formula. Zapravo, postoji čak i više različitih formula za njegovo izračunavanje, ali one donose na kraju dosta slične rezultate.

Mediji zloupotrebljavaju ove vrednosti, kako bi dobili niže vrednosti subjektivne temperature, a pritom često ne navode i ne preciziraju o čemu je zapravo reč. Tako dolaze do senzacionalističkih naslova i vrlo niskih vrednosti, kako bi ostvarili tzv. clickbait.

Uzmimo na primer da duva košava prosečnom brzinom 5m/s (cca 20km/h), pri temperaturi od 0°C, što jeste relativno česta pojava na našem području – osećaj hladnoće će biti kao da je -5°C. Ukoliko pak košava duva brzinom od 10m/s (cca 40km/h), što se takođe dešava, pri 0°C, windchill indeks iznosi -7°C.

Da li je polarni vorteks pretnja za Srbiju?

Polarni vorteks potencijalno može biti pretnja za Srbiju, odnosno polarni vazduh se može spustiti i do naših geografskih širina, ali u slabijoj meri, odnosno sa manjim intenzitetom. Ukratko rečeno, ništa što se do sada nije događalo!

Kada je reč o Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, uz pomoć polarnih vrtloga, hladna vazdušna masa sa severa i severozapada stiže do njih preko kopnenih delova Kanade. Dakle, nalaze se u znatno povoljnijem položaju za ovakve događaje u odnosu na naše predele, Balkan.

Pri cepanju polarnog vrtloga, polarna vazdušna masa se do naših krajeva bitnije deformiše, jer prethodno prelazi preko zagrejanog okeana i mora. Jednostavno, izuzetno hladna vazdušna masa se ublaži. Karakteristična i uobičajena, zapadna zonalna struja, može doneti severnoj Americi ovako izražena zahlađenja, dok je kod nas neophodna drugačija i znatno ređa sinoptička postavka, a to je istočno zonalno strujanje, tzv. retrogradno kretanje.

Za kraj, pogledajmo i gostovanje Dr Vladimira Đurđevića, u Dnevniku RTS-a povodom pomenute tematike.

Temperaturni rekord za najnižu ikad izmerenu temperaturu u Srbiji drže Karajukića Bunari na pešterskoj visoravni (jugozapadna Srbija), gde je 13.01.1985. godine izmereno -39,5°C. Zaključak je da nas dakle ne očekuje ništa što se već nije dešavalo, i mesta panici nema!