V2.0
Prema mesečnom biltenu RHMZ-a za jul mesec tekuće godine, koji je objavljen juče, jul koji je iza nas najtopliji je u Srbiji od 1951. godine. Apsolutni temperaturni rekordi kada govorimo o maksimalnim temperaturama nisu obarani, ali jeste apsolutna minimalna temperatura koja je u Vršcu (za rubriku verovali ili ne) bila iznad 30°C, kao i maksimalni broj tropskih dana, i naročito tropskih noći na većini GMS. Količina padavina bila je uglavnom u kategoriji sušno i normalno, a ne treba zaboraviti ni da je jun bio uglavnom sušan.
Sa srednjom mesečnom temperaturom vazduha 24,9°C za period 1951-2024. godina i odstupanjem u odnosu na prosek 1991-2020. godine od +3,3°C. Od kada se vrše meteorološka merenja jul 2024. godine je najtopliji ili drugi najtopliji na gotovo svim glavnim meteorološkim stanicama, izuzev u Negotinu i Vranju, gde je treći i u Zaječaru gde je četvrti najtopliji – naveo je RHMZ Srbije.
Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale za referentni period 1991–2020, bilo je od +2,0ºC u Zaječaru do +4,4ºC u Novom Sadu. Reč je o zaistra ogromnom odstupanju kada je u pitanju Tsr (srednja vrednost temperature), za čije brojke je najzaslužniji vrlo izražen tropski talas koji je u Srbiji trajao otprilike od 8. do 20. jula, u zavisnosti od dela zemlje.
Rekordno visoka minimalna temperatura vazudha od kad postoje merenja u Srbiji izmerena je u Vršcu 14. jula i iznosila je 31,2°C
Sinoptička situacija koja je uslovila izražen tropski talas sredinom meseca prema RHMZ Srbije:
Od sredine prve dekade porast pritiska sa jugozapada i zapada i postepena advekcija toplog vazduha preko Sredozemlјa ka Balkanskom poluostrvu. Usledili su jačanje anticiklona sa jugozapada preko Balkana ka istoku i sevroistoku i razvoj novog ciklona na istočnom Atlantiku, u oblasti Islanda i Britanskih ostrva. Iznad naše zemlјe održavao se anticiklon i greben toplote i izuzetno toplo vreme. Početkom i sredinom druge dekade sa zapada i jugozapada, nakon intenzivnog dotoka tople vazdušne mase, a usled razvoja ciklona sa istoka i jugoistoka Sredozemlјa kao i povremenog jačanja ciklona najpre na severu kontinenta, a potom i u oblasti zapadne Evrope, tako da se održavalo izuzetno toplo, ali u pojedinim >mestima i nestabilno sa lokalnim plјuskovima.
Kakav zaključak možemo izvesti?
Pored uticaja El Niño i La Niña prirodnih klimatskih fenomena, koji su vezani za vode u Pacifiku, a čiji se efekti svakako održavaju i na vremenske prilike u našem regionu (reč je o obrazcu zagrevanja i hlađenja, čiji je pun naziv El Niño Južna oscilacija – ENSO ciklus, direktno utiče na raspodelu padavina u tropima i može imati snažan uticaj na vremenske prilike širom sveta. El Ninjo i La Ninja su ekstremne faze ENSO ciklusa; između ove dve faze je treća – ENSO-neutralna. Hlađenje površine okeana, ili ispodprosečne temperature površine mora, u centralnom i istočnom tropskom Tihom okeanu dovode do fenomena La Niña), očigledno je da sve veći uticaj imaju i same klimatske promene. Naročito ako uzmemo u obzir da smo sada pod uticajem neutralne ENSO faze, dok se izraženiji uzicaj La Ninje očekuje upravo u nadolazećim mesecima (počevši već od avgusta, koji će nam međutim doneti izuzetno veliki broj vrelih dana, po svemu sudeći).
