Svetski meteorološki dan 2023: Budućnost vremena, klime i voda kroz generacije

Ove godine obeležava se 150. godina od osnivanja WMO (World Meteorological Organization), a fokus je na klimatskim promenama i njihovom ublažavanju.

Živimo na međusobno povezanoj planeti. Delimo jednu Zemlju, sa jednom atmosferom i jednim okeanom.

Naše vreme, klima i ciklus vode ne poznaju nacionalne ili političke granice. Međunarodna saradnja je neophodna. Ova filozofija pokreće rad svetske meteorološke zajednice od 1873. godine i vodiće nas dok prevodimo nauku u usluge za društvo za sadašnje i buduće generacije.

Svetski meteorološki dan 2023. održava se tokom 150. godišnjice WMO, uz isticanje prošlih dostignuća, sadašnji napredak i budući potencijal – od telegrafa iz kasnog 19. veka, do superračunara i svemirske tehnologije.

Tokom ovog vremena, nacionalne meteorološke i hidrološke službe radile su non-stop na prikupljanju i standardizaciji podataka koji podupiru vremenske prognoze, koje sada uzimamo zdravo za gotovo. Istorija razmene podataka SMO je izuzetna priča o naučnoj viziji, tehnološkom razvoju i pre svega, o jedinstvenom sistemu saradnje koji služi društvu.

Godišnjica takođe služi kao podsetnik na našu promenljivu klimu. Međunarodna meteorološka organizacija – prethodnica Svetske meteorološke organizacije – osnovana je 1873. godine, u eri kada je zagađenje industrijskim i ljudskim aktivnostima bilo na početku.

Kao rezultat gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu, prosečna globalna temperatura je danas viša za više od 1°C u odnosu na pre 150 godina. Naše vreme je ekstremnije, naš okean je topliji i kiseliji, nivo mora je porastao, a glečeri i led se tope. Brzina promena se ubrzava. Sada nam je potrebna hitna akcija kako bismo smanjili emisije i osigurali da buduće generacije mogu preživeti i napredovati na našoj planeti.

Dobra vest je da su brzi naučni i tehnološki napredak uveliko poboljšali tačnost vremenske prognoze i ranih upozorenja koja spašavaju živote. Važni podaci se razmenjuju slobodnije među širom zajednicom nego ikada ranije, a tu su i novi alati uključujući mašinsko učenje i umjetnu inteligenciju.

Ostvaren je značajan napredak u praćenju, simulaciji i projektovanju globalne klime kako bi se podržalo donošenje odluka. Naše vreme, klima i ciklus vode, biće drugačiji u budućnosti nego u prošlosti. Vremenske, klimatske i hidrološke usluge pomoći će nam da se uhvatimo u koštac s povezanim izazovima i iskoristimo prilike.

Vojvodini kao poljoprivrednom području potrebna snažnija mreža

Svi znamo da je Vojvodina velika žitnica i poljoprivredno područje koje snabdeva hranom Srbiju, ali i druge zemlje Evrope. Vojvodini je tako potrebna snažnija mreža meteoroloških stanica u odnosu na onu koju danas poseduje. U protekloj deceniji ugašen je veliki broj klimatoloških i padavinskih stanica na području Vojvodine, a ugašene su noćne smene na glavnim meteorološkim stanicama u Zrenjaninu i Kikindi.

Postoje sporadične automatske meteorološke stanice, uglavnom u privatnom vlasništvu, ili u vlasništvu poljoprivrednih stručnih službi, čiji podaci nisu lako dostupni na jednom mestu i sa jedinstvenom prezentacijom podataka – što bi bilo poželjno.

U narednim godinama očekuju nas nove letnje vrućine i nove letnje suše, ali to ne znači da nećemo imati oluje, koje će možda biti čak i jače nego što su bile nekada. U svrhu praćenja i analize ovih promena, ali i za potrebe nowcasting prognoze (prognoza neposrednog razvoja vremena) – potrebna nam je gušća i pre svega jedinstvena mreža AMS sa panoramskim kamerama i drugim daljinskim merenjima, za šta će se VojvodinaMeteo zalagati u narednom periodu. Naš sledeći doprinos biće vidljiv već tokom leta, a reč je o novim prognostičkim mapama.