Jaka i ekstremna suša u većem delu Vojvodine, kakve to posledice ima po poljoprivredu?

U većini meseci ove godine u Vojvodini se beleži deficit padavina uz umerenu do ekstremnu sušu. Padavinski u normali na širem području bio je jedino april mesec. Dok je proleće bilo nešto hladnije od proseka, usledio je vreo jun, uz dva toplorna talasa, a uskoro nam sledi i prvi julsi toplotni talas. Proleće je u Vojvodini bilo sušno i veoma sušno.

Slične vremenske prilike su se nastavile i u junu mesecu, srednja mesečna temperatura vazduha bila je viša za 2-3°C od normale, odnosno po metodi percentila jun je bio veoma i ekstremno topao. Suša je zabeležena u većem delu Vojvodine, ali je izraženija bila u srednjem i južnom Banatu. Tako je jun 2022. godine bio treći najsušniji u Banatskom Karlovcu, a u Zrenjaninu najsušniji od početka meteoroloških merenja u ovom gradu.

Sličan intenzitet suše, odnosno količina padavina, zabeležena je u Zrenjaninu i davnih 1935. i 1938. godine. Količinom padavina na ovoj stanici ne može da se pohvali ni jun prošle godine, kada je palo 23.5mm vodenog taloga, dok je ove godine na GMS palo 19.9mm kiše, dok je na našoj stanici u centru zabeleženo 25.5mm kiše. Do sada, za prvih 12 dana jula, u najvećem gradu srednjeg Banata nisu zabeležene merljive padavine, samo u tragovima.

Na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI) u najvećem delu Vojvodine vlada umerena i jaka suša, dok je situacija posebno kritična u srednjem i južnom Banatu gde je suša ekstremna. Ispucala zemlja, požutela ili izgorela trava su česta pojava u ovom delu Vojvodine, a posledice se polako zapažaju i na poljoprivrednim kulturama koje nisu navodnjavane.

Na našoj AMS od početka godine palo je 148.2mm kiše, na GMS Zrenjanin čak i nešto manje, dok bi prema klimatološkoj normali trebalo da padne 270 do 320mm kiše. Dakle, ukupna suma je upola manja od normale, odnosno na 50%.

Kakva je situacija sa sojom, kukuruzom i suncokretom?

Soja se ubraja među najvažnije ratarske biljke i u pogledu temperature i vlage ima velike zahteve, naročito u ovom periodu. Najosetljivija faza je faza cvetanja gde se zbog temperatura većih od idealnih (21-23°C) dešavaju veliki stresovi, koji dovode do prevremenog sušenja cvetova. Takođe i nedostatak padavina u ovom kritičnom periodu, znatno pogoršava situaciju. Formiranje cvetova, oplodnja i zametanje plodova i semena umnogome zavise od relativne vlažnosti vazduha, koja je optimalna za mesec jul u procentu od 70-75%. Suša u periodu cvetanja smanjuje prinos za oko 50%, a u doba formiranja zrna od 40 do čak 80%. Da bi dobro podnela ove faze treba joj u julu i avgustu 150-170 mm kiše. Za prvih 12 dana jula u Vojvodini je palo uglavnom između 1 i 30mm kiše.

Kukuruz se u zavisnosti od hibrida i vremena setve nalazi u fazi metličenja i svilanja, kao i u fazi oplodnje koja se dešava nakon pojave svile. Ovo je drugi kritični period u životu biljke, jer je kukuruz u fazi oplodnje izuzetno osetljiv na visoke temperature i nedostatak padavina. Protiv nepovoljnih činioca spoljne sredine, biljka se bori na taj način, što formira veliki broj polenovih zrna, znatno više nego što joj je potrebno. Konkretno na lokalitetu Vojvodine, beležimo veliki nedostatak padavina, praćen visokim temperaturama koji će dovesti do slabije oplodnje, a možda će ponegde i sasvim izostati, ukoliko se ovaj nepovoljan period nastavi. Slaba oplodnja se manifestuje nerazvijenim plodovima na pojedinim delovima klipa, najčešće na vrhu klipa.

Suncokret je biljka sunca i za svoj razvoj traži veliku količinu toplote, kao i vode. Trenutno se nalazi u fazi cvetanja i oplodnje, koja se smatra kritičnom fazom u pogledu nedostatka vlage i odgovarajuće temperature. Temperature iznad 30°C smanjuje se sposobnost polena za oplodnju. Potrebe suncokreta za vodom su velike jer je transpiracioni koeficijent od 370 do 460. Međutim zahvaljujući moćnom korenovom sistemu i za razliku od drugih kultura mnogo bolje podnosi sušu jer crpi vlagu iz dubljih slojeva zemlje.

Dakle, jasno je da su soja i kukuruz znatno ugroženiji od suncokreta i tu je stanje već alarmantno. Suncokret bolje podnosi sušu, i može se reći da je stanje ove biljke uglavnom zadovoljavajuće, ali bi i tu situacija mogla znatno da se pogorša, ukoliko se suša nastavi i u drugoj polovini jula.

Pogled na desetodnevni meteogram za Zrenjanin (ali i većinu drugih mesta u Vojvodini) otkriva nam da se na osnovu današnjeg proračuna evropskog ECMWF modela nešto kiše može očekivati samo u subotu. Do 21. jula većina dana bi bila suva i bez padavina, i većinom sa dnevnom temperaturom iznad 30°C, a u pojedinim danima i do 34°C / 35°C. Jasno je da će se suša samo dodatno pogoršati…