Više pšenice posejano u srednjem Banatu

Poslednjih 10 godina pšenica se u Srednjem Banatu seje na približno 50.000 hektara. Iako još uvek nema zvaničnih podataka koliko hektara će ove godine zauzeti, procenjuje se da su površine pod ovim ozimim usevom povećane za 10 do 20 procenata.

Povećanju površina doprinele su posledice suše tokom ove godine. Takođe je za isti procenat povećana površina pod uljanom repicom.

Faza tri lista najzastupljenija

U kojoj razvojnoj fazi je pšenica, najviše zavisi od rokova setve. S obzirom na činjenicu da je većina poljoprivrednika ispoštovala optimalni setveni rok, ona je sada na većini njiva u fazi tri lista, a negde ulazi i u fazu bokorenja.

“Zbog temperatura vazduha, koje su prethodnih dana bile neuobičajeno visoke za ovo doba godine, može doći do povećanja bujnosti useva. To ne mora štetiti usevu. Ali, ukoliko posle toplih dana dođe do pojave golomrazice sa jako niskim temperaturama vazduha, a pšenica ne bude zaštićena snežnim pokrivačem, biljke postaju osetljivije. Najbolje je kada pšenica u zimski period uđe sa dva do tri sekundarna izdanka. Ono što je biljkama u ovom trenutku jako potrebno je vlaga”, objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Setva obavljena u optimalnom roku

Ova kalendaraska godina specifična je po mnogo čemu, pa tako i setvi pšenice. Bilo je jako važno dobro i kvalitetno pripremiti zemljište za setvu. U meteorološkim uslovima Srednjeg Banata pšenica se najčešće seje posle redukovane obrade, koja nije uvek zadovoljavajuća. Ipak, u većini slučajeva postiže se dovoljna dubina obrade. Ako se radi tanjiranje kao predsedtvena priprema, uglavnom je potrebno dva ili čak tri tanjiranja zbog boljeg usitnjavanja žetvenih ostataka. Ovo se postiže teškim tanjiračama, koje mogu da obrade zemljište do 20 cm dubine.

“Ove godine setva je počela već krajem septembra i za mesec dana je privedena kraju. Tako je u optimalnom roku posejano 90 odsto površina, što nije uobičajeno za Srednjobanatski region. Najćešće do kraja oktobra bude posjana polovina površina. Manjak vlage u zemljištu odrazio se na ujednačenost nicanja pšenice. Da bi se postigli dobri prinosi, najvažnije je setvu obaviti u optimalnom roku i da pšenica bude dobro pripremljena za ulazak u zimski period” kaže Rajačić.

Vremenski uslovi su, u smislu predsetvene pripreme zemljišta, išli na ruku ratarima. Tu se pre svega misli na rano sazrevanje kukuruza i suncokreta, koji su najčešći predusevi pšenici. Uprkos savetima stručnjaka i ove, kao i prethodnih godina, veliki broj poljoprivrednih proizvođača sejao je nedeklarisano seme, odnosno zrno iz vlastite proizvodnje.

Izvor: agroklub.rs